O NENADU MANOJLOVIĆU

Nenad Manojlović > O NENADU MANOJLOVIĆU

Svoju igračku karijeru Nenad Manojlović obeležio je igrama u Beogradskom  VK Partizanu:
SAVEZNA LIGA 1975-1980:
•    Broj postignutih golova: 94
•    Broj odigranih utakmica: 144
•    Broj titula prvaka SFRJ sa VK Partizanom: 5 (1975, 1976, 1977, 1978, 1979)

KUP JUGOSLAVIJE 1975-1981:
•    Broj postignutih golova: 59
•    Broj odigranih utakmica: 82
•    Broj titula pobednika kupa  SFRJ sa VK Partizanom: 4 (1975, 1976, 1977, 1979)

KUP ŠAMPIONA 1975-1979:
•    Broj postignutih golova: 12
•    Broj odigranih utakmica: 47
•    Broj titula pobednika KEŠ-a  SFRJ sa VK Partizanom:  (1975)

SUPER KUP 1976:
•    Broj odigranih utakmica: 1
Trenersku karijeru  u VK PARTIZNA obeležili su sledeći rezultati:
SAVEZNA LIGA (1993-1995):
•    Prvak SRJ: 1995
•    Pobednik Kupa SRJ: 1993, 1994, 1995

U karijeri stručnjaka Nenad Manojlović je počeo sa mladjim kategorijama Partizana. Bio je deo izvanrednog stručnog tima na čijem je čelu bio Vlaho Orlić a u kojem su radili i takva imena kao što su Rudić, Stamenić, Antunović, Belamarić, Mečkić.
U to vreme Nena je stvarao igrače i pod njegovom sukom su stasavali asovi poput Savića, Trbojevića, Ikodinovića, Nikolića, Kuljače…
Prvi tim Partizana je preuzeo posle odlaska Mečkića 1992. U naredne dve godine je izgubio dva finala plej ofa prvenstva protiv Crvene zvezde i Budvanske rivijere da bi sve to naplatio 1995. osvajanjem „duple krune“.I pre toga je bio dva puta uspešan u Kupu Jugoslavije.
Ostavku je podneo 1996. i godinu dana kasnije je preuzeo brigu o Studnetu u kojem je ostao do 1999. Tada je obavljao funkciju selektora mlađih kategorija i na EP je osvojio četvrto mesto.
Tada se vratio u Partizan, ali je vrlo brzo početkom 2000. odlukom  stručnog saveta postao selektor nacionalnog tima.
Bio je to turbulentan period. Reprezentacija je prethodno  osvojila sedmo mesto na EP u Firenci i peto na Svetskom kupu u Sidneju tako da je vaterpolu trebao dobar rezultat. Zbog toga je Manojlović odlučio da pod zastavu pozove trenutno najbolje igrače, odnosno vratio je „otpisane“ Šoštara, Šapića, Zimonjića, Jelenića, Nikolića…
Imao je malo vremena da pripremi tim za Olimpijske igre. Na kvalifikacionom turniru u Hanoveru Jugoslavija je bila prva bez poraza. Tim se nazirao, ukazao je šansu Jugoslavu Vasoviću. Tim se uigrao kroz Evropsku ligu i spreman otišao na Olimpijske igre.
Pravi finale takmičenja je bio susret polufinala Jugoslavija – Mađarska. Rival je bio bolji za gol, kasnije u finalu deklasirao Rusiju dok je Jugoslavija pobedom protiv Španije 8:3 stigla do bronze.
Naredne 2001. Manojlović je sve snage usredsredio na osvajanje evropske titule na prvenstvu u Budimpešti. Na brojnim turnirima je uigrao sastav koji je u glavnom gradu Mađarske bio superioran i sa osam pobeda osvojio titulu prvaka Evrope, prvu posle 1991. Mesec dana kasnije reprezentacija je izgubila od Španije u finalu Svetskog prvenstva u Fukuoki a krajem godine je bila treća na finalnom turniru Evropske lige.

U 2002. Manojlović je više vremena proveo u organizaciji FINA kupa. Vaterpolisti kojima je priređen sjajan doček posle uspeha u Budimpešti, bili su ljubimci nacije i Manojlović je osetio da je to pravi čas da se vaterpolo pozicionira u porodici sportova.
Takmičenje na Tašmajdanu je bilo spektakularno. Jugoslavija je bila treća, ali je ostvarena saradnja sa sponzorima, državom, medijima. Tada je dobijena Kuća vaterpola, savez je imao značajna sredstva.
U 2003. Manojlović je podmladio ekipu uvođenjem Nikića, Gocića, Gojkovića, Zlokovića, Jokića koji su se pridružili Udovičiću,debitantu 2002. u Beogradu. U legednarnom finalu pobeđena je Hrvatska. Posle 45 dana na Svetskom prvenstvu u Barseloni  SCG je bila treća. Želeći da proširi listu kandidata Manojlović na finalni turnir Svetske lige u Njujork odveo podmlađeni sastav koji je osvojio četvrto mesto.
U poslednjoj godini selektorovanja Manojlović je imao za cilj olimpijsko zlato. I pre Atine je najavljivao odlazak. Te godine SCG je bila druga u Svtskoj ligi, a u Atini je izgubljen duel za zlato sa Mađarima. Bio je to poraz koji Nena nikada nije prežalio.
Posvetio se radu u savezu i često imao odlučujuću reč u donošenju odluka. Bio je podrška Petru Porobiću, a zatim i Dejanu Udovičiću posle osamostaljenja Srbije. Nominalno je on bio selektor, ali je brigu o timu potpuno prepustio svojim naslednicima.
Imao je ogroman angažman u organizaciji EP 2006. Renovirani su bazeni, ponovo se stiglo do lepog prihoda. U 2008. je na kratko napustio savez, posvetio se radu u Fondaciji „Karakterom protiv nasilja“. Vratio se na mesto direktora saveza 2009. da bi 2010. postao predsednik stručnog saveta. Na toj funkciji je ostao do 2013 i jedna od poslednjih odluka mu je bila postavljenje Dejana Savića na mesto selektora.
Izuzetno sistematičan, vredan, spreman da svakog sasluša Nenad Manojlović je bio stručnjak i sportski radnik koji je radom, ponašanjem i rezultatima ostavio dubok trag u našem vaterpolu.

Ogromna energija, ali ispoljena u uređenom sistemu, igra po pravilima. Ta energija nam je na dohvat ruke, ako je pokrenemo, usmerimo, imamo veliku šansu, treba nam znanje i treba nam cilj, a to imamo! – Nenad Nena Manojlović

 

145948879754739818ed99a471643815_w640